Mile iz Leskovca je ceo život bio zdrav, a onda je otišao kod lekara: Doktor se sledio u mestu kad je video šta je

Mile Bogdanović iz Leskovca, sem prehlada u detinjstvu, nikada nije bio bolestan. Bio je zdrav kao dren i snažan kao mladić, čak i u šestoj deceniji. No, posle jednog u nizu napornih dana, ispunjenih fizičkim radom, osetio je umor dok je išao uz stepenice, koji nije prošao ni kada se zavalio u fotelju. Sreća je bila što se požalio brižnoj supruzi Snežani, koja ga je naterala da sutradan odu lekaru

- Iako jutro posle nisam osećao onaj umor od prethodne večeri jer sam spavao dobro i odmorio se, supruga je bila zabrinuta, pa smo otišli ​​u privatnu kliniku samo da ne bi brinula. Međutim, posle pregleda video sam ozbiljno lice lekara. "Moraš kod kardiologa", rekao mi je - priča Mile.

Bio je zbunjen, s obzirom da posebno sa srcem nikada nije imao problema.

Više od dve decenije radili u Holandiji, pa se vratili u Leskovac

Snežana i Mile su više od dve decenije radili u Holandiji, gde su dobili svoju jedinicu, danas majka i supruga, pa kada su dobro zaradili, odlučili su da se vrate u svoj rodni grad. Nisu, pričaju, hteli da im se dete srodi sa holandskim načinom života.

Mile je u Nišu radio kao tekstilni tehnolog, ali ga je u Roterdam odvela ljubav, lepa Snežana, koja je tek naučila komplikovani jezik, a on nije znao ni jednu jedinu reč. Tamo nije bilo tekstilnih fabrika jer su deceniju ranije preseljene u Tursku, pa je posao našao na brodogradilištu.

Kada je naučio jezik i kada su dovoljno uštedeli, započeli su porodični biznis i od toga dobro prihodovali. Kada se kapital umnožio, vratili su se u Leskovac, gde je devojčica nastavila školovanje.

Radio s macolom, pa završio na operacionom stolu

Navikli na rad, nisu mogli da sede besposleni, pa su otvorili firmu, koja je takođe donosila solidan profit.

Po prirodu vredan, Mile je radio zajedno sa majstorima i oko fabrike i oko porodične kuće, podignute još dok su bili u Holandiji. Pre nego je uveče osetio umor, on je u dvorištu ceo dan nešto razbijao ogromnom macolom, pa je umor pripisao, upravo, macoli. Međutim, nije bila kriva macola.

- U Leskovačkoj bolnici angio sala je te 2013. godine bila još nešto novo. Kardiolozi iz Beograda obučavali su dvoje naših lekara. Odmah mi je izvršena koronarografija i utvrđeno da imam začepljenja na tri krvna suda. Budući da se ovde još nije ugrađivao stent, uputili su me u Klinički centar u Beogradu - priča danas Mile sa smeškom, iako se nije smejao kada su mu rekli da će imati klasičnu, invazivnu operaciju sa otvaranjem grudnog koša.

On je, kako je posle pregleda utvrđeno, imao začepljenje na tri krvna suda, od 45, 65 i 70 posto. Taj pregled iskusne ekipe u Beogradu pokazao je da začepljene sudove ne mogu da očiste stentovi, već da se mora izvršiti njihovo premošćavanje, pa su ugrađena tri bajpasa.

- Operacija je trajala 45 minuta, a šestog dana sam otpušten kući sa samo dva leka. Već tri meseca posle operacije, ponovo sam fizički bio aktivan kao pre i do dan-danas ostao takav - priseća se on.

U otpusnoj listi mu stoji akutni infarkt miokarda, a simptome nije osetio

U njegovoj otpusnoj listi, tvrdi, stoji da je bolovao od akutnog infarkta miokarda, što ga i danas zbunjuje, a što nije nikada razjasnio sa lekarima, budući da je sa kontrolama nastavio u Leskovcu, kod kardiologa.

- Posle operacije imao sam vreme da čitam o začepljenim krvnim sudovima i o akutnom infarktu miokarda, ali nigde kod sebe nisam pronašao simptome koji mu prethode. Ko zna, možda sam imao, a nisam osetio - u dilemi je i posle 12 godina od operacije.

Tvrdi da su mu posle operacije objašnjavali da njegovo stanje pre ugradnje bajpasova nije nastalo "juče", već da se godinama taložilo, ali i da je sam organizam napravio svoje bajpasove pa je funkcionisalo dok umor nije signalizirao.

- Taj umor zaista je bio znak koji je prepoznala moja supruga. Da sam ignorisao njenu zabrinutost, ko zna šta bi se desilo - konstatuje i njih dvoje počinju zajedno da analiziraju uzroke zbog kojih je morao na operacioni sto.

Za sve krivi loša hrana i stres

Razmišljajući o uzroku zdravstvenog stanja koje ga je strefilo, Mile se uglavnom koncentrisao na hranu koju je konzumirao, kao i stres.

- Iako sam otišao u Holandiju zbog moje drage supruge, život u zemlji bez znanja jezika je težak. Teško je i raditi bez znanja jezika, teško je i samo prilagođavanje životu i novom društvu i sistemu. Mogu naši ljudi da se hvale zarađenim novcem, ali znamo da uopšte nije lako kada iz Srbije odeš da živiš i radiš u stranu sredinu. To je niz malih ili većih stresova, a organizam pamti. Osim toga, u početku nismo mnogo vodili računa o hrani, pa smo, kao i svi Srbi, konzumirali meso, najviše svinjsko - priča on.

I povratak u Srbiju i Leskovac posle više od dve decenije tražio je prilagođavanje, jer se i Srbija u međuvremenu promenila.

- Sve to je, verovatno, doprinelo da dođe do zakrečenja krvnih sudova. No, hvala bogu, sada osećam da sam zdrav čovek, ali kardiologa redovno posećujem - zaključuje Mile Bogdanović iz Leskovca.

(Espreso/Jugmedija/DČ)